Рим, 12. август 20:40 – (Агенција Нова)

Србија се залаже за стабилност и дијалог на Западном Балкану и више не сме бити места за „провокације“.

Ово је став амбасадора Србије у Италији Горана Алексића који је изнео у интервјуу за „Агенцију Нова”. Неколико дана пре нове рунде дијалога Београда и Приштине, када ће се после више од годину дана у Бриселу састати председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Аљбин Курти, Алексић је дао коментар у вези са скорашњим тензијама на северу Косова, које су резултат одлука косовке Владе усвојених крајем јуна којима се намеће обавеза пререгистрације возила са таблицама издатим на северу са српском већином, као и поседовања привремених личних докумената за улазак на Косово уместо српских. „Да разјаснимо једну ствар: није Србија изазвала тензије. Курти је једнострано одлучио да уведе дискриминаторне мере којима се ускраћује право на слободу кретања и крше споразуми Београда и Приштине, који су до сада постигнути у преговорима под окриљем Европске уније“, рекао је амбасадор.

„Тачније, Приштина је одлучила да од 1. августа промени досадашњу праксу према којој сви грађани Републике Србије могу слободно ући на Косово и Метохију са српском личном картом, и наметнула им, уместо тога потребу издавања пратећег улазно-излазног документа – чиме се крши Споразум о слободи кретања из 2011. године“, рекао је Алексић и додао да се на тај начин угрожава слобода кретања Срба са Косова и умањују њихова већ достигнута права. „Приштина је (поред тога) наметнула одредбу по којој Срби и други грађани Републике Србије са Косова и Метохије, под претњом одузимања приватне имовине, морају да изврше пререгистрацију регистарских таблица возила на тзв. РКС ознаке лажне државе „Косово“, што је неприхватљиво са становишта статуса. Обе одлуке представљају кршење споразума из Дијалога, али и континуираног гажења људских права Срба на Косову и Метохији“, наставио је Алексић.

После одлуке косовске извршне власти да одложи ступање на снагу ове одредбе до 1. септембра, дошло је до спуштања тензије које су забележне 31. јула између српског становништва и приштинских органа безбедности. Приштина је на тај начин услишила континуиране апеле Европске уније упућене обема странама у циљу ублажавања кризе и смиривања ситуације. Високи представник Европске уније Жозеп Борел упутио је позив председнику Србије Вучићу и косовском премијеру Аљбину Куртију на нову, хитну фазу дијалога под посредством Брисела ради поновног реактивирања преговора. Састанак, међутим, не произилази само из ситуације максималне напетости, већ му претходе изјаве косовског премијера Куртија које је дао за регионалне и међународне медије, а којим упозорава на опасности од „оружаног сукоба” и упире прстом у односе између Београда и Москве. У том контексту, Курти је обновио захтев за чланство Косова у НАТО, можда у почетку у својству партнера у програму Партнерство за мир, будући да Косово није признато од стране свих држава чланица Алијансе.

„Ово је још један покушај да се Србија дискредитује и окриви у пропагандне сврхе, искључиво на основу чињенице да постоје односи Србије са Руском Федерацијом. Очигледно је да Курти покушава да искористи трагичну ситуацију у Украјини за кампању против Србије“, прокоментарисао је амбасадор, напомињући да је хипотеза о „новом рату“ на Косову веома опасна „провокација“. „Курти говори о 104 војне вежбе Србије у 2021. години, док је тачна цифра да је Србија извела 21, од чега 16 са НАТО, Европском унијом или државама чланицама НАТО. (Курти) Он говори и о наводном броју српских база на административној линији са Покрајином. Подаци не само да су нетачни, већ и у целости обмањујући. С тим у вези, желим да истакнем да се све активности које предузимају Оружане снаге Србије спроводе транспарентно и заједно са партнерима КФОР-а (мисија НАТО-а на Косову), и усаглашене су између челника војних снага“, поновио је амбасадор. С тим у вези, Алексић је подсетио да Италија бројчано представља највећи контингент у саставу Кфора и да је Италија у последњих 10 година имала 9 од 10 команданата на челу ове мисије.

Амбасадор се посебно захвалио италијанским војницима који имају задатак да штите српски православни манастир Високи Дечани, који је под заштитом Унеска. „То је заиста јединствен случај у 21. веку, чињеница да је једно свето место, у срцу Европе, принуђено да буде под заштитом војске“, прокоментарисао је Алексић. Што се тиче рунде дијалога Београда и Приштине која ће се одржати 18. августа у Бриселу, дипломата не сумња у учешће Србије „у доброј вери, као што је то до сада чинила”. „Београд ће учествовати у предстојећим разговорима у Бриселу у доброј вери и преговори би на крају требало да доведу до решења које ће бити прихватљиво за обе стране. За нас је најважније питање конституисања Заједнице српских општина, предвиђене Бриселским споразумом из 2013. године, одредба коју Приштина до данас одбија да примени. С обзиром на најаве са косовске стране о увођењу једностраних мера 1. септембра, чини се да укупна ситуација не погодује дијалогу“, рекао је Алексић.

Куртијева влада, према речима шефа дипломатске мисије у Италији, „покушава да на дневни ред наметне непостојеће питање међусобног признавања“, чиме угрожава сам процес дијалога. „Србија се не може, не сме и неће одрећи заштите српског становништва, својих националних права и интереса. Али полажемо наду у то да дијалог може имати нужну дозу прагматизма“, рекао је Алексић и поновио да „других решења нема“ осим дијалога и сарадње. Завршни осврт посвећен је положају српског становништва на Косову. „Од почетка такозване Куртијеве владе, број агресија и напада на српско становништво повећан је за 50 одсто. Приштина је на прошлом референдуму и приликом парламентарних и председничких избора спречила Србе да остваре своја основна изборна права. И данас, 23 године након сукоба, више од 200.000 грађана Србије и неалбанске националности имају статус интерно расељених лица у централној Србији. Коначно, Приштина већ шест година одбија да спроведе судску одлуку донету од стране највише судске инстанце којом се налаже враћање имања од 24 хектара манастиру Високи Дечани “, закључио је амбасадор Алексић.