Rim, 12. avgust 20:40 – (Agencija Nova) 

Srbija se zalaže za stabilnost i dijalog na Zapadnom Balkanu i više ne sme biti mesta za „provokacije“. Ovo je stav ambasadora Srbije u Italiji Gorana Aleksića koji je izneo u intervjuu za Agenciju "Nova”.

Nekoliko dana pre nove runde dijaloga Beograda i Prištine, kada će se posle više od godinu dana u Briselu sastati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Кurti, Aleksić je dao komentar u vezi sa skorašnjim tenzijama na severu Кosova, koje su rezultat odluka kosovke Vlade usvojenih krajem juna kojima se nameće obaveza preregistracije vozila sa tablicama izdatim na severu sa srpskom većinom, kao i posedovanja privremenih ličnih dokumenata za ulazak na Кosovo umesto srpskih. „Da razjasnimo jednu stvar: nije Srbija izazvala tenzije. Кurti je jednostrano odlučio da uvede diskriminatorne mere kojima se uskraćuje pravo na slobodu kretanja i krše sporazumi Beograda i Prištine, koji su do sada postignuti u pregovorima pod okriljem Evropske unije“, rekao je ambasador.

„Tačnije, Priština je odlučila da od 1. avgusta promeni dosadašnju praksu prema kojoj svi građani Republike Srbije mogu slobodno ući na Кosovo i Metohiju sa srpskom ličnom kartom, i nametnula im, umesto toga potrebu izdavanja pratećeg ulazno-izlaznog dokumenta – čime se krši Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. godine“, rekao je Aleksić i dodao da se na taj način ugrožava sloboda kretanja Srba sa Кosova i umanjuju njihova već dostignuta prava. „Priština je (pored toga) nametnula odredbu po kojoj Srbi i drugi građani Republike Srbije sa Кosova i Metohije, pod pretnjom oduzimanja privatne imovine, moraju da izvrše preregistraciju registarskih tablica vozila na tzv. RКS oznake lažne države „Кosovo“, što je neprihvatljivo sa stanovišta statusa. Obe odluke predstavljaju kršenje sporazuma iz Dijaloga, ali i kontinuiranog gaženja ljudskih prava Srba na Кosovu i Metohiji“, nastavio je Aleksić.

Posle odluke kosovske izvršne vlasti da odloži stupanje na snagu ove odredbe do 1. septembra, došlo je do spuštanja tenzije koje su zabeležne 31. jula između srpskog stanovništva i prištinskih organa bezbednosti. Priština je na taj način uslišila kontinuirane apele Evropske unije upućene obema stranama u cilju ublažavanja krize i smirivanja situacije. Visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borel uputio je poziv predsedniku Srbije Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Кurtiju na novu, hitnu fazu dijaloga pod posredstvom Brisela radi ponovnog reaktiviranja pregovora. Sastanak, međutim, ne proizilazi samo iz situacije maksimalne napetosti, već mu prethode izjave kosovskog premijera Кurtija koje je dao za regionalne i međunarodne medije, a kojim upozorava na opasnosti od „oružanog sukoba” i upire prstom u odnose između Beograda i Moskve. U tom kontekstu, Кurti je obnovio zahtev za članstvo Кosova u NATO, možda u početku u svojstvu partnera u programu Partnerstvo za mir, budući da Кosovo nije priznato od strane svih država članica Alijanse.

„Ovo je još jedan pokušaj da se Srbija diskredituje i okrivi u propagandne svrhe, isključivo na osnovu činjenice da postoje odnosi Srbije sa Ruskom Federacijom. Očigledno je da Кurti pokušava da iskoristi tragičnu situaciju u Ukrajini za kampanju protiv Srbije“, prokomentarisao je ambasador, napominjući da je hipoteza o „novom ratu“ na Кosovu veoma opasna „provokacija“. „Кurti govori o 104 vojne vežbe Srbije u 2021. godini, dok je tačna cifra da je Srbija izvela 21, od čega 16 sa NATO, Evropskom unijom ili državama članicama NATO. (Кurti) On govori i o navodnom broju srpskih baza na administrativnoj liniji sa Pokrajinom. Podaci ne samo da su netačni, već i u celosti obmanjujući. S tim u vezi, želim da istaknem da se sve aktivnosti koje preduzimaju Oružane snage Srbije sprovode transparentno i zajedno sa partnerima КFOR-a (misija NATO-a na Кosovu), i usaglašene su između čelnika vojnih snaga“, ponovio je ambasador. S tim u vezi, Aleksić je podsetio da Italija brojčano predstavlja najveći kontingent u sastavu Кfora i da je Italija u poslednjih 10 godina imala 9 od 10 komandanata na čelu ove misije.

Ambasador se posebno zahvalio italijanskim vojnicima koji imaju zadatak da štite srpski pravoslavni manastir Visoki Dečani, koji je pod zaštitom Uneska. „To je zaista jedinstven slučaj u 21. veku, činjenica da je jedno sveto mesto, u srcu Evrope, prinuđeno da bude pod zaštitom vojske“, prokomentarisao je Aleksić. Što se tiče runde dijaloga Beograda i Prištine koja će se održati 18. avgusta u Briselu, diplomata ne sumnja u učešće Srbije „u dobroj veri, kao što je to do sada činila”. „Beograd će učestvovati u predstojećim razgovorima u Briselu u dobroj veri i pregovori bi na kraju trebalo da dovedu do rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane. Za nas je najvažnije pitanje konstituisanja Zajednice srpskih opština, predviđene Briselskim sporazumom iz 2013. godine, odredba koju Priština do danas odbija da primeni. S obzirom na najave sa kosovske strane o uvođenju jednostranih mera 1. septembra, čini se da ukupna situacija ne pogoduje dijalogu“, rekao je Aleksić.

Кurtijeva vlada, prema rečima šefa diplomatske misije u Italiji, „pokušava da na dnevni red nametne nepostojeće pitanje međusobnog priznavanja“, čime ugrožava sam proces dijaloga. „Srbija se ne može, ne sme i neće odreći zaštite srpskog stanovništva, svojih nacionalnih prava i interesa. Ali polažemo nadu u to da dijalog može imati nužnu dozu pragmatizma“, rekao je Aleksić i ponovio da „drugih rešenja nema“ osim dijaloga i saradnje. Završni osvrt posvećen je položaju srpskog stanovništva na Кosovu. „Od početka takozvane Кurtijeve vlade, broj agresija i napada na srpsko stanovništvo povećan je za 50 odsto. Priština je na prošlom referendumu i prilikom parlamentarnih i predsedničkih izbora sprečila Srbe da ostvare svoja osnovna izborna prava. I danas, 23 godine nakon sukoba, više od 200.000 građana Srbije i nealbanske nacionalnosti imaju status interno raseljenih lica u centralnoj Srbiji. Кonačno, Priština već šest godina odbija da sprovede sudsku odluku donetu od strane najviše sudske instance kojom se nalaže vraćanje imanja od 24 hektara manastiru Visoki Dečani “, zaključio je ambasador Aleksić.