Комплетан интервју амбасадора М. Јеремић за "Giornale Diplomatico" 

1. Поштована госпођо амбасадоре Мирјана Јеремић, пре свега дозволите ми да Вам честитам на Вашем новом дипломатском положају и да Вам пожелим много успеха. Недавно сте ступили на чело Амбасаде Републике Србије у Риму. Какви су Вам утисци у овој Амбасади и са каквим сте размишљањима дошли у Италију, после тако значајне дипломатске каријере?

Пре свега, желим да истакнем да ми је велика част што сам преузела дужност амбасадора Републике Србије у Републици Италији. Ова улога је сама по себи велики изазов у дипломатској каријери, а посебно у држави, која је један од најважнијих партнера Србије и са којом градимо стабилне, интензивне и пријатељске односе.

Долазим из Београда у Рим са снажном вољом и спремношћу да допринесем свестраном развоју наше сарадње, јачању наших институционалних односа и успостављању нових плодоносних контаката, који би ишли у корак са данашњим временом и одговорили на актуелне потребе наших друштава. Под тим подразумевам да ћу се посебно посветити наставку подршке Италије што бржем прикључењу Србије Европској унији и оним облицима сарадње, који директно доприносе расту наших економија и наших друштава, што је уједно и траса коју су зацртале Владе две државе у претходном периоду.

Овом приликом желим да изразим и задовољство чињеницом да у одређеном смислу настављам традицију жена амбасадора у овој земљи. Такође, напоменула бих и то да дипломатски састав амбасаде у Риму, али и наших конзулата у Милану и Трсту, у највећој мери чине жене дипломате. Верујем да и кроз афирмацију и валоризацију рада жена каријерних дипломата можемо дати посебан печат нашем раду у овој европској престоници.

2. Односи између Србије и Италије обележени су значајном динамиком, како на економском тако и на културном и академском плану. Који су најчвршћи елементи ових тако посебних односа?

Веома смо поносни што се наше билатерално партнерство, које има стратешки карактер и развија се из године у годину на обострану корист. Рекла бих да готово не постоји област у којој није успостављен облик формалне или пак неформалне сарадње. Константност и свеобухватност су дакле два важна квалитета наших односа. Захваљујући интересовању и заједничком залагању двеју Влада, прошле године смо достигли нови ниво квалитета у нашим билатералним односима, чему бих додала и значајан број институционалних посета. Као најзначајнију издвојила бих посету премијера Ђорђе Мелони Београду, којом приликом је потврђена обострана вера у перспективу развоја наших односа. Осим тога, добили смо потврду италијанске спремности да настави са пружањем подршке европском путу Србије и региона Западног Балкана, на чему смо као држава веома захвални.

Као други значајан догађај који је обележио протеклу годину издвојила бих Пословно-научни форум Србија-Италија, који је одржан 21. и 22. марта у Београду, који је са италијанске стране отворио заменик премијера и министар спољних послова и међународне сарадње Антонио Тајани, а са наше стране председник Републике Србије Александар Вучић. Том приликом потписано је 13 билатералних споразума, међу којима је и формирање Заједничког економског одбора два министарства спољних послова, што ће бити један од мојих задатака у наредном периоду.

Економија је дакле снажан покретач сарадње. Италија је годинама један од главних економских партнера Србије. У 2022. достигли смо рекордну вредност трговине од 4,8 милијарди евра, а Италија је била трећи трговински партнер Србије по вредности робе. Са друге стране, Србија је главни трговински партнер Италије на Западном Балкану, са трећином укупне робне размене у нашем региону. Задовољни смо што на нашој територији послује чак 1.200 предузећа са већинским италијанским капиталом и око 140 предузетника који отварају 23 хиљаде директних и 50 хиљада индиректних радних места. Управо захваљујући свом географском положају и бројним државним подстицајима и бенефицијама, Србија је привукла 63% страних директних инвестиција на Западном Балкану. Још једна важна иновација коју смо забележили крајем 2023. године је отварање канцеларија SACE, Simest и Cassa depositi e Prestiti, које заједно стварају систем за промоцију предузетничких активности, као и за подршку италијанским инвестицијама широм света.

На плану културе, Италија је као европска и међународна културна сила веома присутна у Србији. Због тога намеравам да радим на афирмацији наше културне и уметничке сарадње, као и на представљању наших уметника у Р. Италији. Верујем да можемо много научити од државе као што је Италија. Радићу на томе да се успоставе контакти између наших културних установа, тамо где постоји могућност за сарадњу у билатералном, европском или међународном контексту. Веома сам задовољна чињеницом да мој мандат почиње и са потписивањем важног споразума у области културе, односно ратификацијом Споразума о филмској копродукцији између Владе Србије и Владе Италије, којим је направљен важан корак ка сарадњи у тој области, бољем познавању филмских аутора и заједничким активностима у кинематографским делима, стварању новог модела сарадње, која има потенцијал да приближи наше културе и друштва кроз кинематографску уметност, доприносећи бољем међусобном разумевању.

Када је реч о образовању и науци, посебно бих истакла Иновациони форум који је одржан прошлог децембра у Београду, између Србије и регије Ломбардија. Поруку коју смо упутили са овог значајног догађаја је да је Србија спремна да своје успешно искуство у области дигиталне трансформације подели са Италијом у циљу осмишљавања нових и заједничких циљева и пројеката. Нагласила бих да је у оквиру Форума, потписано неколико споразума, укључујући и споразум о сарадњи између AREA Технолошког парка Трст и четири српска научно- технолошка парка (Београд, Ниш, Чачак, Нови Сад), као и протоколи о сарадњи између српских и италијанских универзитета.

3. Српска заједница једна je од најзначајнијих заједница на Апенинском полуострву. Какви су односи српске дипломатије са овом заједницом, која може да се похвали изразито занимљивом и важном историјом на свим нивоима?

Неговање односа са дијаспором представља важан домен рада сваке Амбасаде. Када је реч о српским држављанима, којих у Италји има преко 32. 000, највећи број живи у регионима Венето, Фриули Венеција Ђулија, Ломбардија, Тоскана, Лацио, Кампанија и Сицилија. Наш рад ће као и до сада бити усмерен на очување и јачање националног и културног идентитета, као и унапређење односа Срба који живе у Италији са матичном државом, заштиту права и интереса дијаспоре у складу са Бечком конвенцијом о конзуларним односима. Однос са српском дијаспором негујемо и кроз организовање различитих културних догађаја, као што су концерти, књижевне вечери, изложбе и других активности које имају за циљ јачање веза са Србијом.

Захваљујући пројекту Министарства просвете Р. Србије, на италијанској територији активно је 11 допунских школа српског језика у северним градовима, где живи већина наших сународника. У другим деловима Италије организовала се и успешно се одржава бесплатна онлајн настава српског језика и културе за сву децу школског узраста у нашој заједници. На тај начин успели смо да уведемо и неке нове моделе образовања, за које су деца и родитељи показали интересовање да буду део образовних програма овог типа. Наши сународници су се углавном добро интегрисали у италијанско друштво, уз очување веза са Србијом. Они представљају значајну базу, важан друштвени потенцијал и својеврстан мост између наших заједница.

4. Који су то планови Амбасаде којима ћете се бавити у наредним месецима? Да ли постоје одређени приоритети које треба да испуните?

Када је реч о билатералној сарадњи две државе, за нас је веома важно да се покренуте иницијативе наставе и оптимизују. Наш интерес је да ове године одржимо самит двеју Влада у Београду, како бисмо у потпуности ојачали нашу стратешку сарадњу. Срећни смо што ће ове године Пословни и истраживачки форум, после Београда, имати своје друго издање у Трсту, граду који за нас има посебан значај због својих историјских и културних веза и велике српске заједнице. Један од мојих непосредних приоритета биће јачање укупне сарадње, на обострану корист, са италијанским регионима. Радићу на промоцији Србије као домаћина EXPO 2027, који ће се одржати у Београду, у периоду од 15. маја до 15. августа 2027. године, под темом „Играј за човечанство“. Ову међународну изложбу Србија види као велику прилику за развој и улагање. Штавише, наша држава ће у наредне три године председавати Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију (GPAI) што такође видимо као прилику да у тој области напредујемо кроз сарадњу са најбољима, а посебно са нашим италијанским партнерима.

У области културе желим да подвучем да ће Србија, као и претходних година, бити присутна на 60. Међународној изложби уметности Бијенала у Венецији, који се свечано отвара у априлу месецу. Ове године нашу државу представиће пројекат „Exposition Coloniale“ уметника Александра Денића. Користим прилику да позовем све оне, који ће имати прилику да посете павиљон Србије и упознају се са овим вредним и у светлу данашњег међународног контекста, актуелним пројектом. Сви планирани догађаји имају за циљ подизање видљивости наше државе у Италији и пре свега афирмацију њених потенцијала за сарадњу, како би се представила на најбољи могући начин кроз знање, иновативност, сналажљивост, као и сарадњу младих људи у области науке и културе, где верујем да заједнички можемо остварити изузетне резултате.